Stalo mi je.Do tebe mi je stalo kao sto nije nikada  bilo ni do koga.

Samo da smo mi zajedno,samo da je nama lepo.

Ljubav koja postoji medju nama je jaca od svega. Zelim da verujem u to. Zelim da  budem jaka i da se borim. Zelim celom svetu ledja da okrenem ako je potrebno jer zelim i moram da budem sa tobom.

Ne mogu vise da  prolazim kroz onaj pakao.Da zivim sa tim da te  nemam a da me volis. Da podnesem  pomisao  da se ti isto kidas i da tebe isto tako boli.

Da je ovo medju nama jace od svega a da ipak nismo jedno kraj drugog.

U tome je problem. Sto ne mozemo da im kazemo stop.

Sto ne mozemo da im zabranimo da nam   staju na put nase srece niti mozemo da prihvatimo pomisao da   budemo daleko jedno od drugog. Boli, raspadam se. Boli i kidam se kao nikada jer znam da ti je isto tako.

Kao da smo na dve strane sveta. Razdvojeni a  jaci od svega jer se volimo.

Pokusavamo oboje da pobegnemo.

Da zaboravimo smo pokusali ko zna koliko puta.Nije uspelo.

Kako se na kraju krajeva neko brise iz srca? I zar iko na ovom svetu ima pravo da ocekuje bilo sta od bilo koga? Da  zahteva? Emocija je ono sto nista ne moze da unisti. I kada zavolis onda se ne pita vise tvoj razum.

A ja sam slusala razum. Ako ga je iko hna ovom svetu slusao,slusala sam ga ja.

Nastavak na sledecoj strani…