Ne zelim da mislim negativno.

Ja moram da verujem u nas dvoje. U ono sto ti i ja imamo.Moram da verujem u ljubav koja postoji medju nama i da se smejem jer smo srecni kada smo zajedno.

TI i ja imamo sve sto nam treba, imamo oslonac i rame za  plakanje,imamo ljubav. Ti i ja imamo sve sto smo ikada zeleli i ja sam najsrecnija zena na ovom svetu sada kada znam da si moj.

Oprosti mi,na mojoj je dusi toliko tragova i oziljaka da se nakon svega plasim.

Plasim se da ces mi slomiti srce i da ces me ujesti za njega. Da ce opet doci do toga da odes,da te nemam i da te izgubim a znacis mi previse i ja ne znam kako cu sutra moci bez tebe.Ne   znam kako bih se opet snasla i kako bih  mogla da se pomirim sa tim da te nemam, a ti si mi sve  na ovom svetu.

Plasim se jer sam ja vec patila dovoljno i bol mi i dalje caruje nad telom i dusom i strah me je.Strah me je novih oziljaka i novih situacija. Strah me je toga da cu na kraju da ostanem    bez tebe a dobro znas koliko mi znacis.

Znam da je ovo medju nama ono pravo.

Znam da smo jedno drugom sudjeni i da cemo to tek biti.

Znam  da nista na ovom svetu nece i ne moze da nas razdvoji jer se volimo iskreno i jer je ono sto ti i ja imamo ono pravo.

Uvek je i bilo i uvek ce biti. Samo ti i ja,do kraja  zivota ako treba jer je upravo to ono sto zelim.

Da  budemo jedno.

Da se volimo.

Da traje do smrti jer jedino tako i treba i moze biti. Jer iako je ko zna koliko prepreka medju nama cinjenica je da je ljubav ono sto imamo. I  da nam niko nista ne moze.

Nastavak na sledecoj  strani..