Nije  tajna da je meni stalo ali  ja moram da krenem dalje. Nije tajna da je meni stalo ali ja…

Ja moram da izdrzim. Moram da nadjem nacin da odem sto dalje od tebe i sto dalje od ovog  grada u kome me sve seca na nas dvoje. Sve sam sa tobom imala   ali samo u snovima. TI u stvarnosti nikad nisi bio moj. Nikad nisi zeleo da to sa nama traje, da to bude jedna od onih ljubavi koje ce imati   uspeha. Samoj sam sebi kriva sto sam sve ovo dozvolila ali zelim da znas.. Da mi nije lako. Zapravo nikad nije  ni bilo.

Obecala sam sebi da cu naci nacin da te   zaboravim.

Obecala sam  sebi ali sto si mi vise vazan to mi je se   potrebnije da si tu a nisi nikad bio. Stvarno nisi. Ima  li ti predstavu koliko mi je samo bola nanela ova ljubav? Koliko sam se iskidala, slomila, koliko je bolelo? Ne, jer to nije tvoja stvar.

Ne znam, ali volela bih da mogu  da   te zaboravim, da krenem dalje, da se pravim da te nikad nisam ni upoznala  a kamoli zavolela.

Kad sve saberem i oduzmem ja shvatim da ja zapravo nisam ni imala nista sa tobom. To nije bilo ono pravo, to nije bilo ono sto sam ja zelela.

A   htela sam vise od svega na svetu da  trajemo i da se volimo.Da jedno drugom  budemo sve u ovo ludom svetu.

Zelim da  budes tu. Zelim da me volis. Zelim  da se vrati   vreme.. I jos mnogo toga. Nikad nije   uspelo. Nikad nece uspeti. Sve je to meni jasno..

Ali  zivot je cudo.

Zivot je surov.

Zivot je ono sto se  ne moze predvideti i da sam mogla da  biram  to se niakd ne bi desilo. Ne bih cekala da se nesto promeni jer nije i nece nikad.

Ti mene nisi voleo.

Nastavak na sledecoj  strani…