Ne mogu da se radujem praznicima jer znam da ih necu  provesti sa tobom.

Ne znas koliko bih to zelela,ne znas u kakvoj sam melanholiji poslednjih dana i koliko si mi zapravo potreban.Ne znas da se osecam kao najusamljenije bice na ovom svetu iako su svi oko mene,ali nije to to, fali onaj najvazniji deo moje slagalice,falis mi ti da budem srecna i potpuna…Ne znas koliko bih zelela da budes onaj koji ce me prvo poljubiti u ponoc, da znam da te imam,da si moj,da jedno drugom pripadamo… A sve je odavno vec postalo prah i pepeo i ma sta da uradim,ne vredi mi jer tebe ne mogu da vratim.Nije ti stalo,a  nece nikad ni biti,bar  ne onoliko ludo koliko meni jeste…

Prosle smo zime ti i ja bili jedno.Bio si tu i bio si moja podrska,moja ljubav,bio si moj oslonac i grejao si mi dusu u onim hladnim danima.Prosle smo zime ti i ja bili jedno,a vidi me sada,vidi gde sam stigla,vidi koliko sam prazna od kako nisam tvoja i od kako nisi moj.Kao da je vreme stalo od one sekunde kada smo ti i ja postali samo proslost.Volela sam te vise nego sto cu ikad  ikog moci da volim,ali ni to nije bilo dovoljno.

Ovo ce mi biti prvi docek Nove godine bez tebe.Ovo je prva zima,prvi decembar  i ovo su prvi praznici koje cu cekati sama,jer cak i da oko mene bude ko zna koliko ljudi,ja cu u svakom od  njih videti samo sebe,i shvaticu koliko mi nedostajes,koliko me boli svaki tren,i sve sto mi se desi a to ne mogu da podelim sa tobom…

Nastavak na sledecoj strani…