Dusu sam ti dala i ne zalim, SVE SI MI TI sto sam ikada pozelela!

Ali ja ne krijem da mi se strah  sakrio pod kozom i da  ne znam sta donosi sutra.

Da me ponekad uhvati ludilo pa se plasim sta ce biti,pa pomislim da nam nije sudjeno.

Da necemo biti zajedno,da necemo biti jedno kraj drugoga.

Nekada mislim da nista nece biti onako kako ja zelim i tesko mi to pada.

Ja sam se navikla na nas.

Ja sam se navikla nma to da imam  tebe i da si deo mog  zivota.

Da si sve ono sto zelim i sve ono sto mi  treba.

Stalo mi je kao nikada a kada mnogo volis onda ti tesko pada sama pomisao da bez te osobe ostanes.

NE ZNAM kako bih sutra bez tebe.Kako bih sutra bez tih ociju.

Kako bih mogla da se pomirim sa tim da te nemam,da te ne osetim,da te ne grlim..

Kako kada sam sa tobom nasla sve sto sam htela?

Kako kada sam kraj tebe ja ona prava,ona koja zeli da ima sve?

Kako  kada sam kraj tebe ja ona koja je srecna…Kada si mi dusu dao,kad sam ti dusu dala…