Ja sam od starta znala da ti nikad necu biti jedina.

Znala sam da ce uvek da  postoji ona i ne mogu da glumim i da sada kazem da sam verovala u bajke i da sam mislila da ces njoj da okrenes ledja,a da se meni das,da mene zavolis.Ja sam od starta znala da ti nikad necu biti jedina,ali  nisam usla u taj odnos sa tobom da  bih nju povredila vec sto sam tebe volela.I neka me krivi svet jer mozda i jesam kriva jer ja odlicno znam da nisam smela da radim sve to i znam da nisam smela da  budem djubre,znam da nisam smela da dozvolim sebi da taknem ono sto je tudje…Znam da ce mi se vratiti kad tad,ali je problem sto sam ja cak prestala da se bilo cega plasim.Vec mi se desio najveci bol onog  trena kad sam shvatila da cu te voleti do svoje smrti,a da ipak necu imati priliku nikad da te imam ali stvarno.

Ti si covek koji se dao njoj,i sta ja tu imam da trazim.Da,to je ono sto mi svi kazu,i ono sto ja odlicno znam,ali   kad nekom srce das onda ne mozes da razmisljas realno.Onda nekome das ljubav i dusu i srce i onda ti jedino ostaje da se nadas da ce ta osoba nekad da ume da te voli i da ce jednom nekada i nekako doci dan da ta osoba pozeli nesto sa tobom a da to ne bude samo avantura i samo zabava.

Ja sam to njemu bila i ja se nikad nisam zavaravala misleci da on mene ipak voli,da sam mu ipak vazna i da cu jednom postati ono sto je ona.Njegova zena.

Ja sam pocinila greh sto sam tudje pozelela a kamoli sto sam to tudje krala,ali  eto…VEC SAM KAZNJENA time sto je sa njom ostao,sto ce kraj nje do smrti da bude,da zivi i da spava….

Nastavak na sledecoj strani…