Ne,ja nisam ova zena koja me gleda u ogledalu.

Ne,ovo nisam ja.

Ja sam jaka i snazna, ja sam zena koja se smeje i zena koja ume  da voli.

Zar sam ovo ja? Ovako tuzna i  uplakana?

Gledam se i ne prepoznajem zenu koja je sa druge strane. Oci su  joj tuzne a usne do krvi crvene. Grizla ih  je kao da ju je nesto veoma jako bolelo.

Ne, ja nisam ova zena koja me gleda  u ogledalu.

Vidi se da je ona danas bila nasminkana. Nesto ne mogu da se setim da li je bila srecna ili je samo glumila da jeste-.

Mozda je samo zelela pred  ljudima da deluje lepa i srecna kako je niko  nista ne bi pitao.   Ne znam ali  znam da je tako ocigledno da pati i da se kida  kao nikada.

Gledam  je i pitam se kad sam se ja to tek tako promenila i kad sam postala ovako tuzna? Gde li je nestala ona curica koja se smejala na sav glas?

Gde je nestala ona  zena koju sam ja znala i koja se svima radovala i svakoga volela?

Nastavak na sledecoj strani…