Glumim da sam najjaca zena na svetu,a onda te VIDIM SA NJOM i SLOMIM SE…

Osecam se kao da sam jedina osoba na ovom prokletom svetu od kada tebe nemam.Osecam se kao da sam usamljenija od svih na svetu i od svih na ovoj planeti i deluje mi da svi imaju   nekog ko ih voli,osim mene.

Jer, sad mi je tako nebitno i nevazno sto me recimo neki ljudi vole do ludila i do neba, kad me ne volis ti,koji  si mi sad prvi i zadnji,moja prva misao  i sve ono do cega mi je u zivotu stalo.

Odlicno ja znam da si ti nasao srecu sa njom i ne kazem da te krivim.Nisam mogla da to sprecim, jer ti moja ljubav,sva ova silna ljubav koja stanuje na dnu mog srca nije bila dovoljna i ja znam da nikad i nece biti…Odlicno ja znam da si ti nasao srecu sa njom, i neka si,bar jedno  od nas dvoje da bude srecno,red je.

Samo,eto,pitam se kako si mogao da se toliko dugo igras sa mojim srcem?Zar su ti moje suze i sve ono sto sam radila za nas i zbog nas tako malo znacile da si me lako zamenio za neku drugu,za neku koja je laka i za neku koja te,sto me najvise boli,voli tako malo,mozda nikako,ali svakako ne vise od mene? Volela bih da mogu da te pitam kako li se nosis sa grizom savesti jer ono sto si ti meni uradio ne radi covek koji ima dusu, a ja sam mislila da si ti najbolji covek na celoj ovoj planeti i ne znas koliko se ja sad kajem sto sam ti toliko slepo verovala,jer dok sam ja ovde prazna i usamljena ti si negde daleko sa njom srecan i mozda se cak i ne secas imena zene  koja nakon tebe ne veruje u ljubav,koja nakon tebe odbija  bas svakog ko joj pridje… Jer ti si svoju srecu nasao i sto bi te bilo  briga sto ja moju    tako dugo nemam?

Nastavak na sledecoj  strani…