Ti si navikao tako…

Da uvek bude po tvom.

Da radis sta zelis,da se ponasas kako hoces.

Ti si navikao da mozes kako zelis i da  ne maris sta ko kaze,sta ko misli… Ti si navikao da samo sebi cinis i da samo tebi bude lepo, i ko mi je kriv sto sam mislila da ces u celoj toj prici moci malo da mislis i  na mene?

Ko mi je kriv sto sam verovala da ispod tog kaputa ipak kuca srce koje ume da voli?

Ko mi je kriv sto  nisam zelela da slusam ljude oko sebe koji su mi pricali da  krenem dalje,da je vreme da otvorim oci..

Da shvatimn da ne vredis  i da te ostavim.

Ko mi je kriv sto sam  mislila da svi lazu a da si samo ti iskren?

Ko mi je kriv?
Verovala sam da si poseban a   zapravo si bio  gori od svih.

Kada sve realno saberem i sagledam… Znam da je sve bilo laz.

Da nikada nista nisi osetio.

Da se nisi zaljubio.

Da me nisi zavoleo.

Znam da je sve bila laz ali ja sam tebe volela i  to je najveca moguca istina.

Sve sam ti dala sto sam mogla da ti dam.

I ono sto nisam imala bih ukrala samo da si to   hteo ali tako je valjda  kada volis..

Pitam se ima li u tvom srcu ista lepo.Da li ima bar jedna lepa rec… Da li ima bar jedna lepa emocija u toj tvojoj dusi… I onda shvatim da nema.

Da prosto ne postoji nista lepo u tebi i pitam se u sta sam se zaljubila.

U masku  coveka koji voli samo sebe a glumi da je savrsen.

U masku bica koje se pravi da je sa druge planete…A  zapravo je samo obicni skot koji se lazno smeje.

Koji se lazno predstavlja.

Nastavak na sledecoj  strani…