Moze bilo ko da mi se javi.

Nije to to.Moze i onaj za koga znam da me voli kao sto me nikad niko nije i nece voleti,ali nije to ono sto zelim.Smetaju mi svim koji su oko mene,smetaju mi ljudi i mirisi,smetaju mi glasovi…Nervira me svaki zvuk mog telefona jer skocim,i zgrabim ga,i pomislim da si ti,ali nikad ne budes…I gledam ovaj beli ekran ispred sebe i gledam kako si tu, i mrzim ono “active”  a  ne pises mi,jer tada u meni postoji hiljadu i jedna emocija i ja ni sama ne znam kako da ih opisem.

Mrzim svaku kojoj se javis,mrzim svaku koju samo pozdravis,i ludo sam ljubomorna na svakog ko ti je prosto preci od mene.Odlicno znam da to nije pametno,i odlicno znam da tako ne smem da radim,ali ja volim ludo i iskreno i smeta mi svako ko te vidja,ko te dodirne,smeta mi svako ko se nalazi u tvojoj blizini…Smeta mi,jer sve je to ljubomora zene koja iskreno voli,a koja sa tobom ne zna na cemu je…

Od besa  ugasim  svaki zvuk na telefonu,a onda kao slucajno proveravam jesi li se javio,i potajno  se pitam da li ti je bar malo stalo.Onda  se   na neki nacin uplasim da ces me pozvati,pa ga  uzimam i gledam u taj  ekran,kao da ga molim da se oglasi,kao da ga molim samo za jedan zvuk,za samo jedan mali signal da ti je do mene barem  malo stalo.

Odlicno znam koliko sve ovo ocajno zvuci,ali onda kada iskreno volis ne razmisljas realno, jer sve je to samo glas srca koje se ludo zaljubilo i koje ludo pati…

Da bar nisi tu,da  se bar   ne mucim gledajuci kako  si online,a ne javljas se,jer  se onda u ovoj mojoj glavi  hiljadu misli stvori,pa se pitam…Da li ti je stalo,da li sam ti uopste u mislima,barem malo,i unapred mrzim svaku kojoj se javis,i zalis sto ona nisam ja…

Nastavak na sledecoj strani…