Ja BEZIM OD PROSLOSTI, u njoj si ti, i tamo je sve ono sto NIKAD nije prestalo da me BOLI…
17 Decembra, 2018Rekla sam ljudima oko sebe da grese ako misle da cu ikad biti ona stara.Nasmijali su mi se,i rekli da im je drago ali vidim ja u njihovim ocima da oni ne veruju u sve to.Kao da svi oni vole mene vise nego sto ja samu sebe volim.
Da sebe volim bar malo, zapravo, ne bih dozvolila da me zezas i mucis,da me vuces za nos,da me ubedjujes da verujem u bajke,jer zivot sa tobom jeste bajka koja nema srecan kraj.Taman pomislim da se sve sredilo,ti se pojavis i sve mi pokvaris.Taman pomislim da sam naucila bez tebe,ti dodjes i pokidas mi sve niti koje imam,i onda mi jedino ostaje da placem,da ocajavam,da se molim da ce jednom da prodje.
Bezim od proslosti jer je u njoj sve ono sto me boli.Jer si ti u njoj.A znam,koliko sutra cu tu istu svoju proslost da zovem buducnost,da opet stavim crni povez preko ociju i ubedjujem sebe da je to sa tvoje strane ljubav,ali da je tesko razumeti je.
Ne moze niko mene da razume,niko nije bio u mojoj kozi.Niko ne zna sta sam ja sa tobom dozivela.I prozivela.
Ne moze niko mene da razume,niko mi nije bio u dusi….I zato lazem sve oko sebe da si me prosao,da me prolazis,da me briga i da umres,da si proslost.Ti si neko ko me je ubio stotinu puta.
KAKO ONDA I SADA,STOTINU I PRVOG PUTA,JOS DISEM ZA TEBE?
