Ja ne gubim, gube oni koji IZGUBE MENE!

Ne zialim vise  za onima koji su otisli. Okrenuli su mi ledja  i tog momenta su me i izgubili!

Patila sam i pogadjalo me sto neko odlazi i napusta me. Mislila sam da je to gubitak za meim, nekada veci, nekada manji.

Sada vise ne! Nisam ja njih izgubila, oni su mene. Onog momenta kada su otisli, izgubili su svoje pravo u mom zivotu zauvek.

Ne zelim vise ni da se osvrcen na ljude koji nisu u mom zivotu. One koji nisu ostali uz mene i mislili su da  cu  vecno zaliti za tim. Za nekima jesam, priznajem. Medjutim, to je sada nebitno. Vise ne zalim ni najmanje.

Nisu tu sa razlogom. Nisu zasluzili da budu tu. Isto kao sto su oni koji su deo mene zasluzili da budu deo mog zivota. Voise nista ne radim na silu. Tako ni to. To uopste nije mj stil.

Sta vise, ti ljudi nesvesno cine mi uslugu. Time sto me napustaju pokazuju ko su i sta su. Time sto mi okrecu ledja daju mi do znanja da nisu osobe za kakve sam ih smatrala. Time sto odlaze pokazuju samo da da nisu bili ni zasluzili da budu deo mog zivota.

Boze kada se samo  setim kako sam za nekima zalila. Kako mi je bilo tesko kada vidim da neko odlazi ko mi je do toga momenta bio jako bitan. Mnogo sam patila, ali mislim da sam zbog toga mnogo i naucila. Shvatila sam da vise ne treba nikada  da zalim za onima koji su me napustili i izdali.

Ako zelite da  saznate vise, procitajte nastavak na sledecoj stranici…