Ja ne trcim da se OSVETIM! Cistih ruku sednem i gledam kako to ZIVOT RADI UMESTO MENE!
7 Oktobra, 2019Cemu zurba? U zivotu sam shvatila da strpljenje zlata vredi. Time se i ja vodim kroz zivot.
Mnogo puta su ucinjena nedela bas meni. Ucinjeno je mnogo toga sto ne mogu ni da stignem da ispricam ni za dva zivota.
Nisam dozvolila da me zloba ljudi unisti. Nikada nisam dozvolila da neko se igra sa mojim zivotom na taj nacin.
Ne mogu da lazem, neke stvari su me itekako zabolele. Neki ljudi su isli do te mere da je bilo nemoguce izaci nepovredjen. Znam da bi mnogi na mom mestu odreagovali veoma burno. Znam da bi mnogi uzeli pravdu u svoje ruke i trazili osvetu. Mnogi, ali ne i ja…
Povredili su me, ali neka im sluzi na cast. Ne bojim se ja da ce oni proci nekaznjeno, jer nece. Niko ne moze da gradi svoju srecu na tudjim suzama. Niko ne moze da se smeje tudjem bolu, a da mu taj osmeh traje vecno.
Ja nisam ta koja ce da se sveti, ja sam ona koja ce mirno da sedi i gleda kako im zivot sve vraca.
Sve dodje na naplatu kad tad. Sve sto je ucinjeno lose drugima, vrati se kao bumerang. Bas kao i dobro i lose ima svoju naplatu. Ja ne zelim da prljam svoje ruke i da izazivam sudbinu losim delima.
To ne znaci da sam slaba, to znaci da sam dovoljno jaka i strpljiva da ne unistavam svoj zivot zbog ljudi koji to nisu zasluzili. To znaci da cekam… Cekam da zivot dodje po svoje. Da subina umesa svoje prste i sve iznese na cistac.
Ako zelite da saznate vise, procitajte nastavak na sledecoj stranici…
