Ja ne trcim da se OSVETIM! Cistih ruku sednem i gledam kako to ZIVOT RADI UMESTO MENE!

Nigde ja ne zurim. Nikada necu svoju savest da uprljam losim delima. Nikada necu svesno izazivati sudbinu samo zato jer mislim da ce moja osveta nesto poboljsati.

Nece, nikada osveta nista dobro nije donela. Cak ni bolji osecaj. Sta vise, mozete se posle kajati zbog svojih dela vise nego sto su vas zabolela tudja nedela.

Mozete vracati film u glavi i pitati se zasto ste tako postupili. Mozete, ali bice prekasno.

Zato bas kao i ja, sedite mirno i sacekajte da karma uradi svoje.

Verujte da hoce, jer ona nikoga nije postedela. Nikada niko ne moze da radi lose stvari, a da misli da mu zivot nece vratiti.

Cak i ako u momentu ta zlobna osoba misli da je pobednik i sve tako izgleda, nece to na kraju biti. Na kraju ce videti kako zivot zna da boli kada naplacuje dugove. Videce sta znaci povredjivati druge bez trunke savesti.

Bas zato sto zivot nema savest. On sve sto ucinis pamti i sve vrati. Kako dajes, tako dobijas. Ako cinis dobr, dobrom se mozes i nadati. Ako zivot prljas losim stvarima i delima, nista manje lose ne mozes ni ocekivati.

Zato sada se ja smejem. Moj osmeh je iskren i pokazatelj je mog zadovoljstva. Bas zato jer mi je savest mirna, a dusmani… Pa oni neka sami procene sta su zasluzili. Bolje receno, neka sacekaju, sudbina ce im pokazati koliko su njihova dela bila u stvari losa.