Ja sam svoje srce dala nekom ko me NIKAD NECE VOLETI,i ne znam da li me vise boli sto ja volim njega,ili sto on VOLI NJU…

Ti volis nju.

I ove noci dok placem na sav glas ti nju grlis i spavas kraj nje.Ja nisam zla i nisam neko ko ce bilo kome da srusi srecu.Neka,samo vi budite skupa,volite se.

Neka te ta zena voli iskreno,neka ti bude ona ono sto ja nisam bila.Ko zna,mozda je tebi ta lepota  dovoljna da budes srecan.Mozda si srecan sto znas da bi ti svaki muskarac  u ovom gradu pozavideo sto imas takvu zenu kraj sebe… Zena koja je savrsena i uvek savrseno izgleda,ali da li te ona savrseno voli?

Da li se brine kad si bolestan,da li ti kuva caj?Da li te grli kad places i da li ti kaze da ce proci,da  ti da snagu,da izdrzis, da te voli najjace onda kada samog sebe najvise na ovom svetu mrzis? Da li te   hvata za ruke kada se  udaras po grudima, i  tu je, tvoj oslonac onda kada padas…Da li te ta zena voli  onako suludo, besno, bolesno, ljubomorno, sebicno kao ja? Toliko da je u stanju da se zivota odrekne samo da bi bila sa tobom. Ja sam bila spremna na to. I na mnogo vise od toga.