Niti  mogu da odem,niti   mogu da ostanem.

Niti mi polazi za rukom da  te vratim, da me volis, da  mi das svoje srce, niti mi polazi za rukom da te  zaboravim. To je ono sto je najgore, to je ono sto boli, sto kida.. To je ono sto me slama. Sto ja zapravo nikad nisam znala na cemu sam sa tobom.

Nikad.

Samo znam,ako me je ista u ovom  zivotu kostalo, onda je to ljubav prema tebi.

Ako me je ista u ovom zivotu bolelo onda je to sto si mi slomio srce.

A svejedno ti je, naravno

Nisam ja ni prva ni poslednja sa kojom si se ti malo igrao.

Nisam ja ni prva ni poslednja od koje si     uzeo sta si hteo pa je ostavio i slomio.

JA posle tebe ne mogu da verujem ljudima.

Ja posle tebe ne mogu da verujem u ljubav.

Dala sam sve od sebe, stvarno jesam.

Dala sam ti srce, dala sam dusu, dala sam svaku emociju i prosto nije vredelo i nikad i nece.

Ja to dobro znam.   Ne mogu da se setim kad sam se poslednji put iskreno smejala.

Ne mogu da se setim kad sam se poslednji put  naspavala.

Ne mogu. A dajem sve od sebe i pokusavam na svaki nacin. Da   zaboravim, da krenem dalje, da budem jaka, da  budem snazna, da budem…

Da budem sve ono sto sam bila pre nego sam tebe srela.

Jako mi nedostaje ona stara ja.

Ona je nekako umela da uziva u  zivotu.

Njen je osmeh bio iskren, a  osmeh  ove zene posle nje..   Samo je to nekakva kriva linija i nista vise.

TO boli, shvatas? To boli, i to ne  malo, a ti  kao ti… Bio i ostao sebican.

I znas koliko si  gresio, i znas kakav si gad prema meni ispao a  ipak ti nije zao.

I opet ti po starom, sa izvini, sa oprosti, sa necu nikad vise.

Kunem ti se, da znam da  neces ja bih preko svega presla.Da znam da neces, ja bih  opet  pregazila i preko ponosa i preko inata.

Nastavak na sledecoj  strani…