Bezim od tebe ali vraca me sve unazad.

Bezim od tebe ali vracam se  unazad jer ja zapravo ne zelim da odem.

Zelim da sve ovo postane proslost. Zelim da sve ovo  bude samo ruzni san i da mi opet budes u rukama i pred ocima. Zelim da me opet   grlis i da mi kazes da sam tvoja i da cu samo tvoja  biti.

Nemam snage da   izdrzim  jer te  toliko volim.

Nemam snage da podnesem ovo sa nama i nemam snage da se nosim sa tim da te nemam.

Kako mi i odakle mi snaga da te sretnem a da  glumim da mi je svejedno i da si mi nebitan a svuda te u meni ima?

Kako mi odakle mi snaga da te pogledam u oci i da glumim da mi nije stalo a umirem? Kako cu? Pitas li se kako cu ja sutra moci da hodam ovom zemljom znajuci da te  nemam? Da delimo isto tlo i istu zemlju,da smo uvek tu na korak jedno od drugog a nikada zajedno?

Odakle mi snaga da se nosim sa tim da te volim a da te nemam?

Da znam da osecas isto,jer je ovo medju nama ljubav   i  ja se jos nadam da ce sve doci na svoje mesto.

Da  znam da ti je stalo bar onoliko koliko je meni… Jer jeste i tek ce  mi biti stalo i ja verujem u to da ovo sa nama nije puklo.

Da ovo nije kraj. Bar se tesim time jer nemam snage da se pomirim sa tim da te  nemam i da smo dosli do kraja a volimo se.

Moje srce zna da ti osecas isto sto i ja.

Moje srce zna da ti osecas isto i znam da se isto ovako kidas.

Nastavak na sledecoj  strani…