Moj najveci problem je sto ja jos   uvek zivim u nadi.

Da ces da shvatis gde si pogresio,da ja jedino mogu da  te usrecim.

Da ces  konacno da otvoris oci i da shvatis da si sa mnom imao bas sve sto ti je ikada  trebalo.

Jako mi je tesko bez tebe. Jako iako  tako ne deluje,iako se lazno smejem pa svi misle da sam prebolela i krenula dalje.

To nije istina.

Ovakva sam samo zato sto u ovom srcu jos uvek ima nade za nas dvoje.Odlicno ja znam da to nije pametno. Znam da si  mi doneo najveci bol ikada i da si me lagao.

Znam da ce mozda i sutra biti isto tako,da moze da dodje do toga da  budemo zajedno ponovo a da ti mene opet lazes.

Znam to i znam da su ljudi u pravu kada mi kazu da  treba da te precrtam jer nisi umeo da cuvas  zenu kao sto sam ja.

Znam ali  kada nekoga volis jako i snazno kao sto ja volim tebe  onda ti jedino ostaje da se nadas. Pokusavas da pobegnes ali nije to nimalo lako kao sto  deluje i kao sto se cini.

Nije da nisam probala. Jesam i to ne znam kolik puta ali uvek ti se vratim.

Kao da ja prosto ne mogu   bez tebe i kao da si upravo ti moj oslonac i moje rame za plakanje.

Ja ne znam na koji nacin da krenem dalje i kako da objasnim sebi da si   isti kao svi, ili cak gori od svih.

Lagao si me i previse.

Mene,jedinu zenu koja je za tebe  zivela.

Mene koja te je volela onako kako nece niko i nikada.

Nastavak na sledecoj strani…