Kada OKRENEM NOVI LIST, POCEPAM stare stranice…. Ja sam ZENA koja se NIKADA NE VRACA NA STARO!

Znao je sve, trajalo je vise nego sto sam ocekivala. Najzanimljivije je sto sam znala da oseca prema meni vise nego sto dozvoljava sebi da oseti prema nekom zeni. Takav je to sam znala i ranije, da on ne dozvoljava da ga osecanja preovladaju, on se plasi da voli, jer ne moze da podnese bol. Svesna sam toga, plasi se koliko god on bio muskarac, ima jednostavno taj strah.

I nazalost dozvolio je da ga taj strah pobedi, upravo to me je najvise i povredilo, jer sam pomislila da ce biti jak, zbog nas, da ce uspeti.

Videla sam u njegovim ocima da se dvoumi, da zeli da ode, a isto tako zeli i da ostane. Nisam mogla da izdrzim i da trpim vise to mucenje da li ce dopustiti da ga savlada sve to, a sve je ka tome i islo. Resila sam da odem, da se okrenem i pustim ga da se oslobodi mene i svog straha.

Nisam zelela da se osecam kao teret u zivotu muskarca koji mi toliko znaci, a na zalost pocela sam upravo to i da osecam. Da je zeleo zaustavio bi me. Zgrabio bi me za ruku i rekao da me voli, te dve reci bi skinule oklop oko njegovog srca i dozvolilo bi mu da oseti pravu ljubav, ali ne, on je sedeo i gledao kako odlazim. Znam da je osetio ogromnu bol, ali verovatno je u njemu bio i neki osecaj olaksanja, jer ce biti oslobodjen osecaja ljubavi.

On se oslobodio ljubavi, a ja njega. Pokazao mi je da je ipak samo slabic, a ne muskarac kakvim se predstavlja.

Samo mi je drago sto jedno zna, da sam ja zena koja kada okrene novi list stare stranice iscepa ili spali, tako je i on izgoreo kao greska proslosti i nema mogucnosti da se vise ponovi, pa cak i da je njegova ljubav iskrena i da se sutra pojavi na mojim vratima sa reci volim te, ne vredi, cak i ono malo sto sam verovala vise ne postoji, nestalo je zajedno sa njim.