KRENUCU DALJE bez tebe, u inat tebi cu izdrzati SVE i PREZIVECU TE…

Umorila sam se i ne znas koliko. Umorila sam se od toga da prastam i da tolerisem nesto sto se tolerisati ne da.

Ono sto se tolerisati ne sme ali kome ja pricam?

Nekome ko jedino sebe voli,nekome ko jedino o sebi vodi racuna?  Mnogo sam pogresila sto na vreme nisam shvatila kakav si. Mnogo sam pogresila sto sam verovala u to da cu kraj tebe moci da budem srecna a nikada to nisam bila.

Zaista nikada. Prazna sam, sad sam cak vise  prazna nego ikada ranije i sve to zato sto sam verovala u ljubav. Verovala sam u emociju, verovala sam da postoji nesto sto ce nas vecno vezati.

Ne postoji.

Nema toga. Sve je sada samo proslost i sve je sada nevazno i nebitno jer sam ja napokon shvatila da verujem u bajke.

Nikada sa tobom bajku imati necu. Nikada sa tobom necu imati sve ono sto sam imala ranije. Svoj mir.

Sada mi je srce puklo na ko zna koliko delova.

Sada sam tuznija nego sto sam ikada bila.

Boli me kao sto me nikada nije bolelo i tek sada na ovoj svojoj dusi nosim rane i to one koje nista ne moze da unisti.

Rane koje kidaju,rane koje   bole.

Sve si u meni ubio sto se moglo ubiti a opet ovo srce nocas od bola jauce. Nikad vise necu moci da  budem ona zena od pre.

Ona zena od pre je  verovala u ljubav.

Ovu zenu si ubio.