Lazem sebe da sam JAKA, a trzam se na svaki zvuk telefona jer mislim da si TI…

Ona koja te voli iskreno i do ludila i ona koja cini sve za tebe.

Bicu jaka i obecam da necu dozvoliti da mi vidis ovaj ocaj na licu i ovu tugu koja me kida na pola.

Ne znam,valjda sve u zivotu dodje i prodje. Valjda je nekako sudjeno da patim, ne znam… Kao da nisam rodjena pod srecnom zvezdom i kao da je sve  otislo do djavola.

Nemam srece. Nkada je  imala nisam i nikada je necu imati.

Nemam srece, jer sam uvek imala tu nesrecu da zavolim one koji mene nikad nisu voleli.

I na kraju mi se oni uvek vrate,onda kada ja prestanem da osecam bilo sta.

Nemam srece.

Nikad je imala nisam i valjda sam  zato prokleta. Patim kao nikada i ne znam sta da radim vise sa ovim emocijama koje drzim u centru svoje duse.

Kako bih ih rado iscupala  i bacila ovo srce lavovima.

Kako se samo kajem sto sam ikad zavolela.

Kako se samo kajem sto sam  ikada pomislila na to da ti dam sansu.

Trebala sam odmah da znam da nisam smela.Trebala sam da te odbijem, da te posaljem do djavola.

Bio si mi nevazan i nebitan,  zasto to nisi ostao i dan danas?

Da mi bude svejedno kada te vidim,da me ne zanima ni gde si ni sa kim? Trebala sam odmah da znam da nece ici ali proslo je,gotovo je, ne vredi vise.

Samo znam da je srce puklo po ko zna koji put i da ja ne znam na koji vise nacin da ga zalepim.

Sto vise od ljubavi bezim to me ona vise sustize,to me ona vise kida.