Mi NE MOZEMO jedno bez drugog! Zivot nas je razdvojio, ali nasu LJUBAV NE MOZE NISTA da unisti!!

Vratio se! On se vratio nazad u svoj rodni kraj. Tu zbrku u mojoj glavi i tu kolicinu emocija ne mozete ni da zamislite. Nisam znala kako da obuzdam toliku srecu i ushicenost.

Zelela sam da ga vidim. Sve sto sam zelela da vidim te oci. Samo da ga vidim…

Ljudi ja zaista ne umem da vam objasnim kako sam se tada osecala. Nisam mogla da sedim u kuci. Istrcala sam napolje da se prosetam i smirim uzavrelu glavu.

Medjutim, nisam ni imala vremena za to. Ugledala sam ga. Ide prema mom domu. Nije me zaboravio, on isto kao i ja umire da se sretnemo.

U momentu sam osetila da ne mogu da se pomerim. Imala sam osecaj da su mi se noge oduzele od uzbudjenja. zbog njegovog pogleda sam gubila dah. Ali uspela sam da se trgnem.

Potrcala sam prema njemu ne razmisljajuci ni o cemu. Potrcao je i on prema meni. Srce mi je lupalo kao ludo. Dotrcala sam u njegov zagrljaj.

Taj zagrljaj, bas taj koji je samo moj. Samo on moze tako da me grli. Samo zbog njega meni pocnu da klecaju kolena.

Bili smo presrecni sto stojimo jedno ispred drugog. Stisnuo si me uz sebe u zelji da nas vise nista ne rastavi. Najsrecnija sam bila u tom momentu.

Eto zivot je pokusao da nas rastavi. Udaljio nas je kilometrima daleko, ali nasa ljubav je zivela. Ta ljubav koja i dan danas zivi i niko je ne moze unistiti!