Moj zivot je poceo onda kada sam prestala da UGADJAM SVIMA i da se brinem sta DRUGI MISLE!
21 Septembra, 2018Sada znam da sam bila budala jer sam zelela svima da se nadjem.Htela sam da prema svima budem covek,da pomognem,da svima pruzim pomoc,da svakome dam osmeh i da za svakog imam razumevanje i strpljenje.Pa cak i prema onima koji su me slomili,pa cak i prema onima koji su me za srce ujeli.Bila sam dovoljno glupa i naivna pa sam smatrala da ima onih koji su jednom ispali losi prema meni ali da oni zasluzuju drugu sansu i tad sam se najvise zeznula.Kao da nisam znala da ima onih koji drugu sansu traze samo zato sto prvu nisu iskoristili kako treba.
Nervirala sam se zbog svega,marila sta ko kaze,brinula ko sta misli.Uvek bila fina i prema onima koji su me mrzeli i koji su me grlili a iza ledja me pljuvali.Htela sam da ispadnem covek prema svima a onda sam shvatila da je tako malo onih koji su ikada im pokusali da ispadnu covek prema meni.Znam ja sada da sam pogresila ali sve je to zivot i valjda su mi trebale godine da prodju da shvatim da ne moram da marim sta ko kaze i da radim kako drugi hoce jer je ovo moj zivot i ja treba da zivim onako kako meni odgovara.
Tad sam zapravo i pocela da zivim.Onog trena kada sam shvatila da ne smem da marim sta ko kaze i ko sta misli,jer je zivot samo jedan i ja imam pravo da ga potrosim i na najvecu glupost ako hocu.
Tad sam konacno shvatila koliko vredim i da ima onih koji su tu uz mene samo zato sto im trebam na ovaj ili na onaj nacin.Gde su svi ti ljudi bili onda kada sam ja plakala i kad mi je bilo tesko nikad ih nisam pitala ali zapravo sada nije ni vazno.
Ja sam konacno shvatila da je poenta u tome nikoga ne ugroziti i nikome ne slomiti srce,pomoci svima ali nikada ne zaboraviti sebe.A ja sam to radila i na kraju sam uvek bila sama i ostavljena,vecito usamljena i nesrecna.
