Naravno da mi je stalo. Zasto bih to krila? Zasto bih lagala kad si bio i ostao i ono meni zivota vredno?

Kakva steta sto nije obostrano. Kakva steta sto nikad nisi zeleo da mi buds tu. Da me volis kako sam ja volela tebe a ti dobro znas da je to bila i ostala ljubav kakva se vise nikad nece desiti.

Kakva steta sto nie obostrano jer mi je toliko potrebno da budem voljena.

Da nekome dam dusu i srce i da znam da je taj neko spreman da meni da svoje. Kakva steta sto nije  obostrano a ja  te toliko volela..A  ja ti dala i ono sto nisam imala, sto je najgore od svega.

Ne znam.. Nekad mi dodje da  ti kazem da si  bio i ostao ono najgore sto mi se ikad desilo. Da te slazem, da te udarim, da te  povredim i bar malo ti  vratim za sve. Bio si mi vazan. Cak i previse, ako mene pitas.

A ja tebi nebitna i nevazna, jos samo jedna u nizu onih sa kojima nikad nista  nisi zeleo. To je  ono sto boli, to je ono sto kida, to je ono sto unistava.

Mislila sam da ces  biti drugaciji, mislila sam da ce doci dan   kad ces shvatiti da je jaka i velika snaga moje ljubavi. Mislila sam ali nisam bila u pravu. Bas  nikad, bas ni u kom slucaju. Zasto si bio takav? Zasto si me lagao da ti je stalo i da sam ti bitna i vazna kad nisam bila nikada? Da ti meni nisi davao lazne nade ja ne bih cekala cudo. Ne bih  toliko dugo zivela      u zabludi i cekala da mi das svoje emocije. Svoju ljubav, svoje srce na dlanu.

Nastavak na sledecoj  strani…