Mrzim svoju DOBROTU, nikada mi NISTA DOBRO U ZIVOTU NIJE DONELA!

Kazu da nema nista vrednije nego kada covek sacuva dobru dusu. Kada sacuva srce puno neznosti, ljubavi i razumevanja.

Ja se trenutrno nalazim u fazi zivota kada se pitam da li je to zaista tako?  Da li nam se dobrota zaista isplati. Da li da ocekujemo dobro u zivotu ako dobro dajemo.

Moram priznati da mene moja dobrota zna skupo da kosta. Nekada se osecam kao naivna budala koja cini dobro ljudima koji to ne zasluzuju. Znam da mogu samo da se pitam i da cu uvek nasaviti isto da radim. Ne zato sto ne mogu, vec zato sto ne zelim da se uklopim u kalup losih ljudi koji ne mare za druge. Mislim da ih je i previse na ovom svetu. Danas vecina gleda svoj interes i bas ih briga kako se neko tako oseca.

Ne mogu ja to. Na zalost ne mogu da postanem bezosecajna osoba. Tacno je da se sama lepse osecam kada nekome ucinim nesto dobro. Kada nesto uradim kako treba jednostavno budem ponosna sama na sebe. Ne da bih se hvalila, vec mi je drago sto se nisam stopila sa vecinom.

Mada mene moja dobrota itekako kosta u zivotu. Mnogo razocarenja i bola sam pretrpela zbog iste. Ponekada se pitam sto bas takve osobe da mi stanu na put koje ce na svu moju dobrotu baciti kamenje. Zasto je nekim ljudima cilj da budu srecni i po ceni da povrede nekoga ko im zeli dobro. Zar je to ljudski? Zar ti ljudi ocekuju da im se dobro vrati u zivotu?

Ako zelite da saznate vise, procitajte nastavak na sledecoj stranici…