Stranci. Nakon svega to smo postali.

Kad se vidimo okrenemo glavu  jedno od drugog.

Pravimo se da se ne znamo. Da ne postojimo… Da se nikad nismo sreli a kamoli voleli.

Na svaki nacin gledam da te izbegnem. Da ti oci ne vidim jer ja  vise ne znam koliko mogu da glumim da mi je svejedno.

Da mi nije stalo.

Pokusavam sto dalje pobeci od tebe ali mali je ovo grad i na kraju se opet sretnemo.

Onda kada se najmanje nadamo i na mestima na kojima smo bili srecni.

Ti i ja.  Samo ti i ja.

Volela sam te.

Znas, onako iskreno i ludo, onako do bola.

Volela sam te toliko da je emocija koju sam   imala prema tebi silna i ogromna. Na sve sam bila spremna i znam da je bilo obostrano.

Znam da sam bila i ostala jedina zena koju si ikada voleo i da me nikada vise nece moci nijedna zameniti.

Nijedna nije kao ja i ti ti dobro znas.- Nijedna nema moje   usne i moj pogled, nijedna ne zna da te ljubi kao ja,a ti dusu  da kao ja. Nijedna nije i nece  moci da  te voli kao ja nekada.

Da te razume, da ti bude oslonac i rame za plakanje.

Ja sam bila jedina koja je umela da te razume i da ti  bude tu.

Jedina zbog koje si plakao od srece.

Ja sam bila i ostala zena koju nikada neces moci   zameniti nekom drugom bas kao sto si ti bio  i ostao prvi. Prvi i zadnji u mojoj dusi. Muskarac sa kojim poredim sve druge jer bas nijedan nije kao ti.

Nijedan nikad vise,a mi smo samo stranci postali.

Oni koji okrenu glavu jedno od drugog iako se srca i dalje vuku jedno ka  drugom.

Oni koji se prave da se ne vide,a umiru od zelje da se  dotaknu,da im se ponovo usne spoje…

Nastavak na sledecoj strani…