Ja te volim.Znas, ono stvarno volim. Kao sto nisam nikad nikog.

Kao sto   nikog necu voleti.

Volim te i dajem sve od sebe za ovu ljubav ali ne vredi jer sto vise volim  ti si sve hladniji. Ti si led. Ti si sve ono sto mi ne treba  u zivotu ali  ja ipak ne mogu dalje. Ne mogu korak jedan da napravim bez tebe iako to zelim vise od svega. Ne mogu da shvatim da je  zivot tako surov  i da sam ja tako naivna pa sam nekom kao sto si ti dala svoje srce. Hladnom coveku koji u sebi nema nista lepo  i koji me nikad nije voleo. Ono sto moram jeste da odem ali ja ne znam  kako.

Ljubav je ono sto me muci. Ljubav prema tebi je moj najveci bol,moja najveca mana i najveca zivotna greska.  Bolis me kao prvog dana. Bolis kao sto me nikad nije  nista bolelo i toliko je tesko i toliko se kidam.

Sve  zbog ove emocije u meni i sve zbog toga sto zelim da budes tu iako to   nikad neces biti. Drzak si i hladan i to je ono sto je kod tebe tako ocigledno.   Ali  ja ne mogu dalje, ja ne mogu da se naviknem  na to  da tebi  nije stalo i da bas nista prema meni ne osecas.

Nikad i nisi i nikad i neces i to je ono sto me najvise boli.  To je  ono zbog cega se kidam. Sto sam tebi dala i ono sto nisam imala a ti si ostao drzak. Sto tebi moja silna ljubav ne znaci bas nista  i sto  znam da ce tako i ostat.Mrzim sto sam tako slaba na tebe i sto ne mogu da ti  kazem ne. Nikad nisam mogla,nikad necu moci.

Nastavak na sledecoj  strani…