Nije TEBI STALO do mene, samo ti je povredjen ego – sto sam ono TVOJE dala NJEMU!

Gleda me i pita me gde je nestala ona stara ja.Ja se pravim da  ga ne razumem i  zelim da mi objasni na sta misli jer eto, zelim da cujem tu potvrdu iako ja dobro znam sve sto on nece da kaze. Gleda me i kaze da je sa mnom toliko vremena proveo  a da sam i dalje za njega kao stranac koji ga je nekad voleo.KAZE da mi cak ni osmeh vise nije isti a meni dodje da ga pitam da li zna da je sve to zato sto ja posle njega vise ne zivim pa se posle njega samim tim i ne smejem.Gleda me i pita me  gde je nestala ona zena koju je poznavao jer je ova nova ja toliko drugacija,kaze kao da stranac stoji kraj njega a ja samo cutim…Ne znam sta da mu kazem a da to zvuci istinito i da se ne odam jer on istinu ne sme i ne zasluzuje da zna.

Gleda me i pita  gde je ona zena koju je nekada voleo i onda osecam da pucam po svim savovima i imam takvu ludu potrebu da ga udarim i da ga opsujem,da vrisnem na sav glas da sam takva jer nisam uspela da zivim onako kako treba od kada nije moj i od kada nisam njegova ali eto…Setim se sta mi je radio,setim se da mu je bilo svejedno kada sam plakala i samo se nekako na silu nasmejem.Proveo je godine sa mnom a ipak me nije upoznao ni za toliko da moze da shvati kada se salim a kada ne.I zato pada na taj moj osmeh misleci da sam ja sada srecna zena a ne zna sta mi se desava u dusi i koliko i sad drhtim od zelje da me dodirne… No,on to ne vidi,kao sto nikad nije ni video sve ono sto sam ja prema njemu osecala i sve sto sam zelela.

Nastavak na sledecoj strani…