Nisam ja NAUCILA DA HODAM, da bih PRED NEKIM PUZALA!

Ja nikoga ne molim u zivotu. Niko nije vredan toga. Ne puzim ni pred kim. Ne padam na kolena. Suvise sam vredna da bi to zadovoljstvo pruzila nekome!

Zar da jurim za nekim ko je pozeleo da ode? Ne to nije moj stil. Mogu da volim tu osobu prejako, ali ne jace od sebe. Mogu da je postujem, ali je ne postujem vise od sebe. Cim je ta osoba ozelela da ode, nije ni ona mene dovoljno volela.

Nece me videti pognute glave. Nece me videti sa manjkom dostojanstva. Svoje dostojanstvo ne dajem nikome da ga gazi. Ono je moj odraz, deo mene koji mi je jako vazan.

Ako neko zeli da ode, srecan mu put. Ja ga ne cekam nazad to je sigurno. Svako ko napusti moj svet, napustio ga je zauvek.

Ja sam od onih koje se ne vracaju kada odu, niti pustam nazad osobe koje su me napustile.

Znam da bi mnogi voleli da me vide da preklinjem neke osobe da ostanu. Zao mi je, ali njihova zelja ce ostati neostvarena. Moje puzanje i moljenje ce ostati samo deo njihove maste.

Nekoga da molim da bude pored mene? Nekoga da molim da me voli kao sto i zasluzujem? Nekoga da ubedjujem da ostane, jer ce biti kasno kada shvati sta je izgubio? Ne, to ne dolazi u obzir! To nikako nije moj stil.

Ne znaju ti sto bi zelei da me vide pokornu da sam ja mnogo “tvrdji orah” nego sto oni misle.  To zadovoljstvo da se ponizim zbog nekoga nece niko doziveti.

Ako zelite da saznate vise, procitajte nastavak na sledecoj stranici…