Nisam ljuta, nisam usamljena, ni besna… SAMO SAM UMORNA OD SVEGA!

Zaista mi je dosta… Dosta mi je vise bezizlaznih situacija u zivotu. Dosta mi je razocarenja. Dosta mi je svega sto mi kvari raspolozenje i veseli duh. Umorna sam… Zaista sam jako umorna.

Ponekada mi se cini da je zivotu veoma zabavno da se poigrava sa mnom. Mislim da me bezrazlozno stavlja na te surove testove. Eh zivote, kada bi samo znao koliko mi je potreban predah. Kada bi znao koliko mi je potrebno da se odmorim i pustim misli da mi idu nekim pozitivnijim stvarima.

Zaista mi je dosadilo svaki dan da moram da pazim na svaki korak koji nacinim. Ako kazem samo jednu pogresnu rec koja se bar tako pogresno protumaci, obije mi se o glavu.

Dosta mi je da non stop pazim nekoga da ne povredim nekim svojim postupkom. Nemoj tako, nemoj ovako, nemoj zbog ove osobe, nemoj zbog one… Dokle vise! Dokle cu ziveti pazeci samo na druge. Pa sto je najgore ti drugi nisu deca. Oni moraju shvatiti da ja svoj zivot zelim da zivim kako zelim.

Zasto je sve tako komplikovano u zivotu? Zasto toliko situacija u momentu nas zarobe i ne znamo gde je izlaz. Zaista ne mogu vise.

Zaista je previse sve sto mi zivot plasira. Zamolila bi ga da i mene nekada iznenadi necim lepim, ne mora svaki dan samo probleme da mi serivira!

Nemam snage, previse me je sve iscrpelo. Zelim, ne, neophodan mi je odmor. Neophodna mi je mirna luka i predah od svakodnevnice. Znam da sam toliko zasluzila. Znam da je sve ovo nepravda sto mi se desava. Ja to odlicno znam!

Ako zelite da saznate vise, procitajte nastavak na sledecoj stranici…