Ova moja DOBROTA kostala me MNOGO u zivotu!

Do nekih ciljeva je veoma tesko doci. Ja ne zelim da radim tudji posao samo zato sto je neko lenj. Mada desavalo mi se tako da postupim, jer nisam odmah shvatila da je osoba koristoljubiva.

Mnogo puta me je moja dobrota skupo kostala. Verovala sam ljudima kojima nisam smela. Razumela sam ljude koji moje razumevanje nisu zasluzili. Pustila sam da mi se priblize ljudi koji su bili tu samo da mi povrede osecanja.

Mnogo puta sam bila i razocarana i povredjena i bolelo je, mnogo puta.

Znate, opet nisam nista promenila. Dobro skoro nista. Ipak nisam glupa. Vise ne verujem svakome i ne pustam svakoga da mi se priblizi.

Ipak, iako su ljudi pokazali kakvi su zaista ja i dalje bez razmisljanja svakome bih pruzila pomoc. Bez dvoumljenja nikoga ne bih ostavila u nevolji na cedilu. Postovala to ta osoba posle ili ne, ja sam jednostavno takav covek.

Takodje, ja nikada ne bih mogla moju srecu da gradim na tudjem bolu. Mada su ljudi gradili na mom bolu svoju srecu vise puta. Osetila sam sta to znaci na svojoj kozi.

Nikome to ne bih pozelela, nikome takvu bol ne bih nanela. Pa kakva je to sreca. Kako moze covek da uziva u njoj ako neko drugi pati zbog toga. Nije mi jasno zaista. Nikada se necu uklopiti u taj kalup ljudi kojih je sve vise.

Ovde nesto gadno nije uredu. Ili sam ja promasila zivot, ili je zivot promasio vreme u koje ce me staviti medju ljude. Nesto se ne uklapa.