Ti si   kriv za moje suze. Ti si kriv za  moj bol. Ti si kriv…

Ti koji nikoga ne umes da volis. Ti koji je prosto rodjen  za to da ga vole  i jure jer imas to nesto prokleto u sebi, nesto sto   privlaci i vuce.

Ja sam prva pala na te oci.

Pala sam na taj osmeh, pala sam na te tvoje lepe reci.

Slatke reci koje su obicna laz ali kada volis onda ne umes da prepoznas sta je istina a sta je laz.

I zapravo verujes u to da  je sve  moguce pa cak i ako znas da je sve laz tebi se prosto ne da da se boris.

Da u to poverujes vec se zavaravas i   od    blata pravis dvorac ljubavi.

Ja sam prva to uradila ali volela sam  te.

Volela sam te toliko da sam se  pitala kako bih ja mogla da prozivim jedan dan  bez tebe.

Samo jedan jedini dan. Toliko si mi bio vazan. Toliko si mi bio bitan.

Samo ti.

Nikoga nisam slusala i nikome nisam verovala. Jedino je bilo vazno da si ti kraj mene a ti si se igrao od prvog dana.

Kako sam ja mogla da znam da ti ne umes da volis? Kako sam ja mogla da znam da si ti neko   ko vol i samo sebe   i kome bas nista nece znaciti sva moja silna  ljubav? SVA MOJA  EMOCIJA koju sam bila spremna da dam samo tebi..

Nije vredelo.

Nakon tebe mi se srce raspalo.

Nakon tebe sam tuzna do neba i ne verujem nikome.

Nakon tebe ne zelim da zivim. Nakon tebe mi je sve   postalo nebitno i ja sam samoj sebi postala nebitna.

Ne verujem  ni onima za koje znam da  bi zivot dali za mene.

Jer prvo sam to za tebe  znala i mislila.

Kako sam mogla da   znam da si takav skot,da  u tebi nema nista lepo? Kako sam mogla da znam da  si bice koje voli samo sebe  i da nemam cemu da se nadam?

Nastavak na sledecoj  strani…