NE ZNAM ni ja koliko sam samo puta krenula dalje. I obecala sebi da te necu voleti. Da necu bas nista nikad vise sa tobom.

Nije uspelo.

Bas nikad nije uspelo, a ti nikad nisi  ni  zeleo da to sa nama  traje jer me nisi nikad voleo.

Ja sam ti oduvek bila jos jedna samo u nizu onih koje su sve cinile a  budu sa tobom. Kad se toga setim bude me sramota  jer tad shvatim da sam ti bila samo recka na zidu  a ti si meni bio sve sto sam ikad u ovom zivotu volela i zelela.

Sama sam kriva.

Slepa sam i naivna sam i verovala sam nekom ko nikad nije zeleo bas nista sa mnom. To je ono sto je najgore od svega.

Sto sam zelela da se promenis, sto sam mislila da hoces. Sto sam zapravo pokusavala da se promenis,  ti, koji si rodjen takav,  hladan i dalek.

Ma rodjen si bez srca i kako je meni moglo da padne na pamet da ces ti mene voleti ikad? Kako? Nisi  ti covek za primer.

Nisi ti onaj sto ima u sebi trunku emocije pa da kazes sebi… Stop, nemoj se igrati sa  zenom koja te voli do neba i do ludila.

Nisi ti onaj sto   ume da voli   bilo koga,a ja ti dala sve sto sam imala iako nikad nisi  zeleo bas nista sa mnom.

Kajem se.

Iskreno se kajem. Nije smelo da   bude ovako.

Iskreno se kajem, jer sam zelela da traje a nije nikad i nikad i nece.

Da mogu  da vratim vreme i da te  nikad ne sretnem,da se bar nikad nisam   zaljubila u te oci.

Sve bi meni lakse bilo.

Nastavak na sledecoj  strani…