Znam da sad mislis da to nije moguce.Znam da sad mislis da cu do smrti da te volim.

Znam da ti je sad svejedno,znam da me sad ne volis,znam da sad mislis da cu uvek da te molim za ljubav.Znam  da sad mislis da cu uvek da budem tu.Da cu da ti glumim neku ludu i bolesnu verziju prijateljice,jer ja to odavno nisam.Znam da mislis da ti nikad ledja necu okrenuit i da  cu uvek doci,kad me  god pozoves,kad ti god tesko  bude,kad se razbolis,kad budes sam.Ili kad ti jednostavno  bude dosadno.

Pametna sam ja zena i ne treba meni niko da kaze da ti mene na neki nacin koristis,ali ja se samo pravim da to ne znam,lazem da nije tako.Jer ne znas kako boli cinjenica da je neko kome si sve dao, neko kome  ljubav i dusu i srce dajes,neko tvoj…Neko do koga ti je stalo vise nego do zivota…TUDJI.Ti to jesi,a ja zatvaram oci pred istinom i ubedjujem sebe da ti je stalo ali da to krijes.Odlicno znam da muskarac kome je stalo ne ume da to krije.Muskarac kome je stalo NE CINI ONO STO TI MENI CINIS,ali pusti me,luda sam i naivna i klinka sam u telu zrele zene koja bi sve na svetu uradila samo da te ima.Da budes moj,da   budes krv moje krvi,ali nikad to neces biti…LAZEM.Ja NECU biti KRV TVOJE KRVI,ti vec imas nekog.I taj neko nisam ja.

Istovremeno te volim i mrzim,istovremeno te kunem i obozavam i u isto vreme zelim da te ljubim ko sto nikad nikog ljubila nisam,i da te udaram po tim ludim sebicnim grudima,da te udarim toliko jako i bolno da bez vazduha ostanes,pa da  bar na onaj jedan prokleti  tren shvatis kako je meni svo ovo  vreme bilo.Kako mi je sad, gade jedan.

Nastavak na sledecoj strani…