Vidjamo se,a ponasamo se kao da smo stranci.

Kao da se nikada nismo videli,kao da nikada nismo postojali.

Vidjamo se i pravimo se da se ne znamo jer je to lakse nego priznati da nam je stalo i pogaziti ponos.

Ti si bio sve ono sto sam ja zelela u ovom ludom zivotu. Ti si bio moj oslonac i podrska i ja sam mislila da cemo trajati do kraja zivota ali istina je malo drugacija.

Ti ne umes da volis ali ja sam bila slepa i nisam to na vreme shvatila.Mislila sam da si poseban,mislila sam da ces umeti da me volis kao niko nikada i prevarila sam se.Nista nije onako kako sam ja zelela.

Umesto da se budim kraj tebe i da ti svakog trena trcim u narucje ja se kidam iz dana u dan. Boli me kao sto me nikada nije bolelo ali ja vise ne znam ni odkud mi snaga da to krijem. Boli me uzasno  i ne znas koliko se nakon svega lomim. Dala sam ti dusu ali ona te nije nikad ni zanimala.

Da jeste ne bi mi slomio srce tek tako,ne bi me tako lako povredio i ida.

Da jeste ne bi me ovoliko bolelo nakon svega jer ti ne mozes znati koliko sam nakon svega tuzna i prazna.

Koliko me samo boli i koliko je mnogo  nemira u mom srcu i mojoj dusi.

Glumim da je sve u redu ali nista nije. Isto je sa tobom.

Sretnemo se i glumimo da smo dobro. Da smo krenuli dalje.

Da medju nama nema nicega i da je sve proslost.

Gledamo se kao da smo  jedno drugom potrebni kao vazduh ali nikad to ne bi smo priznali.

Slucajno me dodirnes u prolazu i to je sve, kao da smo samo stranci…

Oni koji se  nikada sreli nisu a zapravo umiru da  jedno drugog dotaknu…

Nastavak na sledecoj strani…