KRENULA SAM DALJE.

Konacno sam pogledala  istinu u oci i shvatila sam da ti i ja nikad necemo biti skupa.

Da nikada necemo moci da  kazemo da smo srecni jer parovi koji su srecni se vole. Mi ne. Zapravo, u nasoj prici sam volela samo ja.

Krenula sam dalje i stisla sam srce i ne znam kako podnosim samu cinjenicu da  te toliko zelim ali da te nemam… No,odlicno znam da ne vredi cekati bilo sta.

Sa tobom se nikada ne zna.

Ti si bice koje je rodjeno i stvoreno za to da voli samo sebe i ko mi je kriv sto sam nakon svega sa tobom dosla do dna.

Ti si me bacio na njega i nije ti bilo zao nijednog trena sto se kidam,placem  i raspadam.

Nije ti bilo   zao sto sam patila onoliko jako  i nije te zanimalo sto ja nakon svega sa nama vise ne znam ni kome da verujem ni koga da volim.

Pocela sam da mrzim ceo svet i to je najveci problem.

Da mislim da su svi kao ti,da svi igraju prljavo iako odlicno znam da nije tako.

Ali,kada voli covek nema granicu u tome.

Prosto daje sve od sebe i  veruje u gomilu lazi  bas kao sto sam verovala ja.

Mislila sam da si poseban i iskren ali nista nije onako kako sam zelela da bude.

Mislila sam da ces umeti da me volis ali na kraju sam shvatila  da je sve samo laz i da si ti jedna od onih osoba koje vole samo sebe

Prazna sam jako nakon svega sa nama.

Nisam cak ni tuzna ni razocarana. Cak nisam ni besna. Samo sam prazna a to je nekako gore od svega.  Jer kada neko ostane prazan onda tesko moze da voli.

Kamoli da bude srecan.

Ti itekako imas razloga da  budes ponosan na sebe jer si mi  srusio snove.

Sve si mi iluzije srusio kao da su kule od karata i nakon svega sa tobom ja cak ni samoj sebi vise ne mogu da verujem.

Nastavak na sledecoj strani…