Prokleta je ta sudbina kada bih ja DALA SVE za onog ko za mene nikad ne bi uradio nista…

Ja disem za tebe i ja disem zbog nas.I da ti kap krvi zatreba ja  bih ti zadnju dala,i neka me posle nema,i neka ja patim i neka se ja slomim,ja jedino tebe i hocu i meni je jedino do tebe stalo.Ja disem za tebe i ja zelim da se vreme vrati i zelim jos samo jednu noc a spavam na tvom ramenu i da slusam kako ti srce kuca, kao nekada, kao nekada za mene sto je.Ako je ikada stvarno i kucalo,ako i to nije bila jos jedna laz u nizu svega sto si rekao.

Moram da nadjem nacina da te prebolim a vise ne znam ni kako  ni kada.I kunem, kunem ovu sudbinu koja mi te u zivot dovela i svakog ko  na tebe podseti,i mrzim ceo svet.Mrzim dan kad sam te srela i kada sam ti dala sansu,onaj tren kada sam  ti se dala i kad sam poverila da je tebi stalo.Nije nikad ni bilo.

I dok bih ja dala ceo svet da se ti meni nasmejes,tebi je svejedno, tebe ne boli dusa…Ti mene ne volis,zbog mene ne patis.Svejedno ti je.Uvek ce i biti.