Samo COVEK SA DUSOM moze da PLACE,zato se ja NE STIDIM svojih suza…

Da,ja sam samo covek.Ja sam jedna od onih osoba koja je u zivotu svasta nesto dozivela,ona koja je padala i kidala se,i ona koja je na sav glas plakala.Ja sam ona koju su povredili ljudi koje sam volela jace od icega na ovom svetu i koja je davala sve od sebe da usreci one do kojih joj je stalo.Ja sam bila i ostala ona koja ce se rastuziti zbog necije tuzne price i tuzne sudbine i koja ce poceti da place na sav glas i da se kida zbog svake sitnice.Ja sam samo covek i ja sam jedna od onih osoba koja je zvasta nesto u ovom zivotu dozivela i prezivela i opet nekim cudom ostala  normalna.Dodje mi tako pa pozelim da vratim  vreme i da na neki drugi nacin promenim sve,ali zivot je to,on prosto mora da boli.Ali ma koliko da mi on bio tezak ja nisam neko ko je u stanju da odustane i neko ko ne zna i nece da se bori za ono do cega mu je stalo,ja nisam neko ko zna da laze i vara,vec neko ko ume da se bori,te me nije stid nicega sto sam u zivotu dozivela i sto sam prosla jer me je sve to naucilo da budem dobar covek.Nije me stid ni mojih suza jer one su jednostavno takve kakve jesu i padale su mozda zbog pogresnih ljudi ali vreme ne da ni vratiti niti promeniti.Nije me stid nicega i cak se ponosim sobom jer umem da volim,jer umem da patim i da osecam.Ja sam samo covek i samo jedna ranjena dusa koja se nije stidela nikada i nicega i koja je uvek zelela da svima pomogne,koja se trudila da svakoga usreci.Nije me stid nicega i ja sam zapravo samo zena koja zna da se bori za ono do cega joj je stalo ali koja cesto zaboravi da se  bori za sebe.

 

Nastavak na sledecoj strani…