Samo da si mi NOCAS TU, da te nocas osetim, pa ne moram te nikad vise ni sresti, ni dotaci…

Imam potrebu da placem.Imam zelju da placem i vristim na sav  glas, da na najjace pojacam muziku i da jecam. Toliko te nocas trebam da imam potrebu da te udaram po  grudima, da te   grlim i da te osamarim, kao nekada, kada me iznerviras.Volela bih da si mi tu, pa  makar se svadjali na sav glas, makar nas cule sve komsije i makar me bolelo…Da ne budem sama, samo to.Boli me pomisao na to da je ovo jos jedna noc, jos jedan nas datum i jos jedna godina da nas dvoje nismo zajedno.Da je bilo proklete srece sad bi smo se grlili, gledali nasu decu kako rastu, slavili nasu godisnjicu,a vidi nas samo sada.Ponasamo se kao dva stranca dok jedno drugom glumimo neke prijatelje, a ovamo oboje od zelje ludimo i izgaramo ako da oboje znamo da ne vredi, da nama nije sudjeno, da nikada nece ni biti. Dusa mi se nocas raspada i ja osecam da je sve sto mi je nocas potrebno da te osetim, da si ovde, na pedalj od mene, da te susam kako dises, da te dodirnem.Zelim te nocas ovde u tisini moje sobe i nocas mi, mili moj, trebas kao ovaj vazduh sto ga disem.

To je ljubav, to je snaga jaca od svih snaga na ovom prokletom svetu.Zelim da te imam, da se bar sretnemo, da se  prisetimo kako smo nekada davno TI i JA bili jedno.Jednom,  nekada davno, dok nismo dozvolili sebi da prokockamo pravu ljubav i da izgubimo jedno drugo, a sve smo mogli skupa, sve smo mogli zajedno, i bili smo PRAVI u PRAVO vreme, ali smo bili i budale, dva bica puna inata i ponosa, koji su zbog tog ponosa i izgubili svako pravo na srecu.Mogli smo da imamo jedno kraj drugog sve na ovom svetu, mogli smo imati srecu i ljubav i isplanirati zajednicku buducnost, ali eto,   kad nam je sve bilo prece od nase srece.Jos ti osetim miris na mom vratu i tvoj dodir, jos se secam kako si me ljubio, kako smo se smejali skupa, jos se secam kakva je to luda ljubav bila.Bila je.Vise nikada nece biti.

Nastavak na sledecoj strani…