SKUPICU SNAGE i KRENUCU DALJE,ali mozda dok NJEGA budem LJUBILA budem TEBE ZELELA…

Usamljena i razocarana a da mi u grudima srce  skace kao da ce svaki tren da iskoci…. Zvuci kao pametna ideja da krenem dalje ali ti ne znas koliko me boli nakon svega.

Dusa si moja bio i ostao a ja sada moram da glumim da mi nije stalo.

Dusa si moja bio i ostao ali  ja cu naci nacina da  podnesem i ono sto nijedna ne bi.

Nije lako,znam.

Nije lako…  Ali kad te onaj koga volis najvise za srce ujede nekada ti samo ostaje da izdrzis pa cak i ono sto mislis da nije moguce.

Ne zelim da ti pricam o tome koliko me boli.

Ti to ne bi mogao da razumes.

Ne zelim da ti odam tajnu i da ti kazem da si sve ono sto mi treba i dan danas iako si me ovoliko povredio.

Ko zna,mozda bih na kraju trebala da ti kazem hvala jer sada znam kako se ne ponasa muskarac koji voli?

Ti si me lagao a ja sam ti dala dusu.

Ti si se igrao a ja sam te cekala.

Ja sam verovala da ces se promeniti a nikada nisi.

To je ono sto me boli.

To je ono sto mi dusu kida.

Ja cu mozda vec sutra moci da  te vidim sa njom.

Moracu.

A ja? Ja cu jos dugo da budem sama,da se pravim da sam jaka i da sam prebolela…

Mozda cu cak njega da ljubim pred tobom,ali  ako se to desi… Opet cu biti sama u srcu. A on ce mi eto…Biti samo navika.