Svako od nas ima onu jednu LJUBAV koja je jednostavno POSEBNA!

Jednostavno postoji jedan ON i postoje ostali. Postoji onaj koji je zauzeo mesto u srcu i ne napusta ga. Bilo da je ta ljubav uspela ili ne.

Htele mi to drage moje da priznamo ili ne postoji taj muskrac koji je obelezio nas zivot. Taj jedan pored kojeg smo se osecale posebno. Ispunjeno cak i kada nije pored nas. Zaljubljeno svaki dan sve vise i vise. Taj jedan kojeg nikada nismo site.

Postoji muskarac koji ostane kao iluzija u svetu koji prolazi pored nas bez njega. On na koga pomislimo kada nam fali dodir, rec i paznja kakvu smo tada imale. Mozda nesvesno, mozda svesno, ali mislimo na njega.

On nije iluzija, postoji ali iz nekog razloga nije pored mene. Hm, e sada ko je kriv?! Zar je sada vazno traziti krivca? Zar ima prostora za to? Kako da trazim krivca kada mislim na lepe momente. Za razliku od drugih veza, svaki ruzan momenat kao da je izbrisan gumicom kada je on u pitanju.

Sednem i pogled mi ode u daljinu. Ne cujemm i ne vidim nikoga oko sebe, da tada mislim. Tada moje misli lutaju i traze njegov lik. Traze te crne oci koje me ostave bez daha. Taj pogled zbog koga mi klecnu kolena pri samom secanju.

Kada me pogleda u stvarnosti, potpuno se oduzmu koliko god vremena da prodje. Trazim taj miris koji budi sva moja cula. Miris muskosti i strasti, a u isto vreme ljubavi i neznosti. Taj miris koji nema ni jedan drugi. Miris koji nije skriven u bocici, niti je na prodaju, to je miris nase ljubavi na njegovom telu. Miris koji samo ja mogu da osetim na taj nacin.

Ako zelite da saznate vise, procitajte nastavak na sledecoj stranici…