Tekst za svakog ko je nekad bio USAMLJEN i ko zna kako SAMOCA zna da BOLI…

Znam,nocas se kidas.Slusas tuznu muziku,cini ti se da je svet prestao da postoji.Mislis kako su negde napolju svi srecni,kako se smeju i kako je sve divno za njih,kako se smeju na sav glas.Svi su srecni osim tebe i svi imaju nekog da ih voli a samo si ti sam.Znam,nocas se kidas i imas utisak da su svi okrenuli glavu od tebe.Kao da si jedan na svetu i kao da si jedini,da si jedini preostao.Znas da nisi,ali sam si,usamljen si,i ti nikome ne verujes.Ne zato sto  ne zelis vec sto jednostavno nema drugog nacina za to.Tako je kako je,tu pomoci nema….

 

Ja znam kako je.Ja sam bila jedna od tih.Jedna od onih koje su mislile da su same na svetu cak i onda kada nisu bile,jer  mi se cesto desava da me ljudi ne razumeju.Najgore je kada nekom verujes toliko da mu se poveris i da mu odas svoje najvece tajne a on ti okrene ledja,on te ostavi samog i nije  ga briga kako si ni da li si ziv,ni da li se od bola raspadas.Onda kada se smejes svi su tu a kada se okrene kolio srece i kada ti se najvise place onda nigde nikog nema.Uostalom,oduvek je bilo lako   biti uz nekog u sreci ali je problem kada naidju teski dani,onda najvise boli i onda se slamas i kidas i jedino ti bol ostaje…DA,TO SE ZOVE ZIVOT.

Nekad zelis samo da pricas sa nekim.Da mu se poveris.Nekad zelis da imas nekog da mu se predas i ga cvsto zagrlis te da onda kada te najvise boli samo  zagrlis tu jednu osobu i da  cutis sa njom.Nekad se ljudi u tisini najbolje razumeju,mili moji.A ja sam bila ona koja je cutala i sa onima sa kojima je pricala.Jer sta da kazes onom ko ne razume ni tvoje reci,a kamoli tvoju tisinu i tugu?

 

Nastavak na sledecoj strani…