TI i JA smo SAVRSEN PAR, ali smo se SRELI u POGRESNO VREME i nije nam sudjeno!

Greska.

To smo ti i ja.Najlepsa greska koja mi se u zivotu desila i koja me je zivota kostala.

Da li ti znas da sam ja zelela kraj tebe da ostarim?Da li znas da sam ti dala i dusu i telo,da si u svakoj mojoj pori i da mi tvoje ime i sve vezano za tebe struji venama?Da li ti znas da sam ja napola mrtva od onog dana kada sam shvatila da tebi i meni nije sudjeno,da jednostavno nikada necemo moci da budemo srecni onako kako zelimo,odnosno onako kako sam ja do juce zamisljala da cemo biti? Da li ti znas da sam ja zbog tebe prokockala sve sto sam imala,da sam stotinu puta do sada udarila glavom o zid i zaklela se da ti vise nikada necu prici,a sutra ti vec   trcala u narucje,da me opet malo lazes,da mi opet obecavas kako cemo ti i ja jednom,nekada,nekako…biti najsrecniji na svetu….Samo sto  ja sve vise shvatam da je to NEKAD ustvari NIKAD. Da li ti znas da sam ja napola ziva zato sto znam da nas dvoje nikad necemo moci da budemo jedno iako se osecamo tako?

Svi me krive ovih dana.Ovih meseci.Ovih godina.

Svi me psuju.Svi kazu da sam budala.Da sam slepa.

I svasta nesto.

I ja ih ne krivim jer ja vidim i sama da sam dala sve sto sam mogla nekome ko to nikad nije naucio da ceni.Ima nekih dana kada ti zameram sto mi se srcem igras,ali ima i onih kada mi je jednostavno svejedno… Kada ne zelim da slusam ikoga,kada zelim da zaboravim na svaku tvoju manu i svaku tvoju gresku,kada pomislim “ neka ide zivot“  i jednostavno predjem preko svega.

I neka sam budala.I neka sam luda.

I neka sam najgora i najnaivnija zena na ovom svetu.

Ja sam tako,tako prokleto ziva kada sam sa toboM!

Jedino mi tad osmeh nije lazan,ne zanima me koliko je sati i zabole me cak i da se svet raspada.

Ja sam ziva kad sam tu,uz tebe.Jedino tad disem.JEDINO tad postojim.

 

Nastavak na sledecoj strani…