Ti si kao MOJ OPIJUM! Sve mogu, ali bez tebe NE UMEM!

Mi smo dva sveta veoma slicna. Ista uzavrela krv, isti karakteri, isti temperament. Ista volja nas spaja, isti inat nas deli. Toliko slicni, a u nekim momentima toliko razliciti.

Samo jedna varnica je dovoljna da medju nama napravi pravi haos. Kada ovakva dva temperamenta udju u sukob, tesko je da ce neka strana da popusti.

Toliko puta si me izveo iz takta da sam pozelela da se okrenem i odem. Jesam, par puta od besa vise nisam mogla da stojim ispred tebe. Okrenem se i zalupim vrata. Izadjem, ali prvo sto pomislim jesam li spremna zaista da odem.

Nikada u zivotu se nisam vracala kada kazem da je kraj. Da li mogu sada reci to? Da li tu rec “kraj” mogu da izgovorim? Odlicno znam da ne mogu i da je to jako tesko.

Ti si nesto bez cega ne mogu. Cak i nase svadje nas cine posebnim. U njima vidimo sa koliko strasti se borimo jedno protiv drugog, a jedva cekamo da sve prodje. Jedva cekamo da zagrljajima i poljubcima umirimo dva vulkana koja stoje jedno naspram drugog.

Ne mozes ni ti bez mene. Bezbroj puta sam to videla.  Uverio si me u to. Cak i kada sam besna i odem da razbistrim misli, tu su propusteni pozivi i poruke u kojima zelis da se vratim.

Ne, ne mozemo mi jedno bez drugog. Mi smo jednostavno ono nesto savrseno. Kao dve polovine jabuke. Kao dva sveta koja se potpuno podudaraju. Mi smo ti koji ne znaju da funkcionisu bez ove nase luckaste ljubavi!