Umorna sam od LAZNIH osmeha, LAZNIH reci i LAZNIH LJUDI!

Umorila sam se… Dosao je kraj I mom strpljenju. Ne mogu vise da podnesem lazi koje su preovladale ovim svetom. Ne tolerisem vise ni jednu.

Zar treba da se bavim time da moram da ispitujem sta je laz, a sta istina? Zar da ba to trosim svoje vreme? Ne zelim!

Cim cujem da neko pokusava da me slaze, ne prastam. Ne prastam vise nijedan vid lazi, jer mi je dosta. Dosta mi je da ja budem tolerantna i ta koja ce gledati kroz prste.

Ne mogu funkcionisati medju ljudima kojima ne mogu verovati. Umorna sam od njih. Stvarno mi je dosta.

Dosta mi je da se neko lazno smeje, a u stvari misli sasvim nesto drugo. Da taj osmeh krije istinu koja mi je sakrivena.

Dosta mi je da me neko zavarava laznim recima. Da mi maze oci slatkim lazima. Draza mi je istina ma koliko teska bila. Vrednija mi je ona nego bilo koja laz.

Dosta mi je laznih prijatelja. Oni koji me grle, a jedva cekaju da mi zabodu noz u ledja. Onih koji kao prodane duse zive od tudje boli.

Dosta mi je da verujem ljudima koji nisu zasluzili ni da postoje u mom zivotu. Ljudima koji nas odnos grade na gomili lazi. Zaista mi je dosta.

Kada kazem da sam umorna, zaista i jesam. Ne umotna, nego preumorna od svega.

Preumotna od svih tih laznih situacija u mom zivotu. Ne zelim ih vise. Ne zelim glumiti detektiva koji ce sve da proberava, jer nemam snage ni volje za to.

Ako zelite da saznate vise, procitajte nastavak na sledecoj stranici…