Ja sam jedna od onih koju skoro niko nikad nije video da place.

Ja se sakrijem u svoja cetiri zida i onda placem i kidam se,onda jecam i onda mi se cini da nista na svetu nema svrhu ali kada sam medju svetom ja sam jaka i snazna i zena sam za koju kazu da je prava lavica.Ali,oni ne znaju ono sto znam ja,a to je da sam umorna od toga da budem jaka.Umorna sam od laznih osmeha i od toga da se vecito borim da resim svaki problem,umorna sam od toga da se vecito smejem onda kad mi do smeha nije.

Ja sam uvek ona koja je uvek  tu za one koje voli.Ona kojoj pricaju svoje tajne,ona koju zovu kada im je tesko i onda kada   je i meni prvoj uzasno,ja sam ona koja svima pomaze da vrate osmeh na lice.Umorna sam od toga da budem   jaka jer mi je dosadilo,jer ne mogu vise sama, uvek usamljena,uvek iz dana u dan ista situacija,uvek praznina u dusi,uvek gorcina u srcu,uvek lom svuda u  mojoj glavi,a na licu neki osmeh,nesto sto nema veze sa istinom i sa zivotom dok ja glumim da je sve u redu,dok ja glumim da sam srecna i da sam ispunjena i da je sve bas onako kako treba da bude.

Umorna sam od toga da pricam da mi ne treba niko,da sam srecna tako sama,da sam zadovoljna i da je sve prosto u redu.Umorna od laganja da mogu sama i da jmi ne treba muskarac koji ce mi davati ljubav i snagu i podrsku i uvek mi biti tu..Umorna od toga da se lazno kunem da mi ljubav ne treba dok nocu placem,dok se nocu kidam  kad me stegne samoca,kad mi deluje da je ceo svet stao…da  nikog nema tu,da me zagrli i da mi da ruku,da me podrzi,da mi kaze da lazem da sam dobro i da zna da sam lose,d sam sama i prazna,da sam prokleto ranjena,prokleto usamljena…

Nastavak na sledecoj strani…