Dala sam sve od sebe da krenem dalje i nije uspelo.Pokusala sam na svaki nacin ali i dalje te tako mnogo ima u ovom  srcu.

Prava je istina da ja ne mogu bez tebe. Prava je istina da mi je stalo toliko da se pitam hocu li moci da podnesem samu pomisao da imas nekog kraj sebe.

Ja sam vec do ludila i do bola ljubomorna na tu zenu. Odakle joj pravo da  te pogleda a kamoli da te ima? Odakle joj pravo da se ponasa kao da si njen kada nisi i kada to jednostavno nikad neces biti? Odakle joj pravo i kako je samo moguce da je ona takva i  sta te to privuklo kod nje? Unapred se pitam a jos si sam i jos nemas nikoga pa ti vidi koliko mi je tesko i koliko me vec sada boli.

Sve si sto sam zelela i sve si sto mi i dan danas za srecu treba… kada nekog volis jako kao ja tebe onda  uvek  mislis  unapred. I zato me unapred strah jer je meni toliko jako stalo da ja ne znam..  Ne znam odakle mi snaga da  se  uopste pomirim sa cinjenicom   da ce jednom biti neko ko ce biti na mom mestu.

Ja sam duboko verovala   u to da cemo ti i ja biti jedno do kraja zivota. Ja sam to zelela vise od svega i kako je moguce  da se to nije desilo? Kako kada sam ja zivela   za nas dvoje?

Nastavak na sledecoj strani…