Ne mogu da me kupe materijalne stvari.

Ja nisam od takvih zena,ja nisam od onih kojima je vazno da imaju novac,i nista drugo.Moje zelje ne mogu da se kupe,jer moje zelje poticu iz moje duse,sa njenog sna i prosto su to  stvari koje nijedan novac ne moze da kupe.

Da,odavno sam usla u trecu deceniju zivota, a i dalje verujem u Deda Mraza.I znate sta?Vise od icega na ovom svetu zelim da u sledecoj godini kraj mene budu oni koje volim,da su oni zivi i zdravi i ja pored njih,i nista mi drugo nije bitno.Nema tog poklona koji moze da me usreci i da me kupi jer one najlepse stvari na svetu nemaju vrednost   sto se materijalnih stvari tice.Veoma je vazno dodati da sa dolaskom praznika uvek shvatimo  sta je ono sto imamo i sta je ono sto nam fali.Ja sam zapravo odavno shvatila da postoje te neke zelje koje moze da nam ispuni Bog,i neke koje mi mozemo sami sebi.I zato,znam da je novac  nesto sto mogu da stvorim sa svoje dve ruke,ali zato nikako ne  mogu da uticem na to da oni koje volim budu zivi i zdravi,za to mogu samo da se molim.Tokom sledece godine moja je jedina zelja zdravlje onih za koje moje srce kuca.Nista mi drugo nije vazno,i nijedan drugi poklon ne zelim,jer znam da ma koliko da tesko bilo,kada su tu oni koje volim svaki je problem lako resiv,sve je drugo moguce,sve drugo moze da se sredi,sve drugo moze da se dovede u red…

 Kada imas nekog ko te voli toliko da ce ti biti tu u svakom pogledu,kada imas nekog ko ti nikad ledja nece okrenuti onda je manje vazno koliko ti je zivot tezak i koliko problema u zivotu imas.Kada imas nekog ko te voli i ko ti ne da da padnes onda je sve drugo nekako manje  vazno i zato moja praznicna zelja nema veze sa novcem.

Nisam od onih zena koje zele   torbe i luksuz, i nista od toga ne zelim  i nista od toga nema svrhu ako kraj mene nisu ljudi koji me vole i sa kojima cu moci tu srecu da podelim.

Nastavak na sledecoj  strani…