Ja ne znam sta ce sutra biti sa nama.

Ja ne znam sta nam nosi zivot i da li je moguce da ti i ja zajedno ostanemo.

Da li je ovo  prava ljubav,da li je ovo sve ono sto sam cekala tokom celog mog   zivota… Ja ne znam sta ce  biti sutra ali znam da mi je danas lepo sa tobom i prosto sam  pocela samo o tome da razmislja.

Da mi bude lepo danas i da ne marim za sutra.

Nisam to nikada radila,ali eto,za sve postoji prvi put. Jednostavno zelim da uzivam  u trenu. Zelim da te imam i da uzivam danas a da pri tome ne mislim sta mi donosi sutra.

Da te osetim, da te imam, da se smejem na sav glas.

Kako je lepo znati da si tu i da si  deo mene i da  ja konacno imam nekog ko ce me voleti iskreno.

Nekog za koga mogu da kazem da je tu i da ce jednostavno tu  ostati. Polako ali sigurno pocinjem da verujem u nas i da mislim da  nam je ipak mozda sudjeno.

Da sam morala da isplacem ko zna koliko suza da bih te na kraju imala i da sam morala srce da dam pogresnima da bih  tebe jednog znala da cenim.

Ja sam stvarno prosla kroz pakao i jedna sam  od onih zena sto vise ne veruju ni ljudima ni da u ljudima ima lepih emocija ali ti mi polako vracas veru u sve.

Nastavak na sledecoj  strani…