Zivot mi je TEBE POSLAO da mi nakon pakla VRATIS VERU u ljubav…

U  zivot, u ljude, u sve  ono sto sam mislila da ne postoji.

Sve je lepo  i sve je lako  kada ja znam da si tu. Da imam na koga da se oslonim i da imam kome da verujem.

Iako ne znam sta mi donosi novo sutra i  je li uopste   moguce da  nam uspe ali zelim da verujem da jeste.

Da mislim da cemo ti i ja moci da nadjemo srecu i da cemo biti za primer svima oko nas.

Da nas svi gledaju sa divljenjem jer nam je uspelo i jer sam ja nakon pakla kroz koji sam prosla nasla nekog ko ce moci da me voli kako sam oduvek  zelela.

Moram da kazem da sam jos uvek skepticna,da ja jos uvek bezim  od svega i da na neki nacin pokusavam da  bezim. Razumi me,toliko sam patila i kidala se da ja tebi ne mogu da objasnim da me je strah.

TO nije znak da meni nije stalo, ja se samo plasim da bih opet mogla da prodjem kroz pakao. Da  opet budem ona stara  koja se kida i koja place, da opet   budem zena koja nikome ne veruje i koja ne spava nocima.

To nije znak da meni nije stalo, samo se nekad plasim da si isti kao svi iako srce kaze da nisi.  Nikad nisi ni bio ali kad zeni jednom slome srce ona vise nikad ne moze nikome da veruje.

Ona vise nikad ne moze nikog da voli. Ja mogu i to je cudo..Ali se eto plasim da ces  mi na kraju ti slomiti ponovo…